Povratak Željka Obradovića u Partizan predstavlja apsolutni raritet sam po sebi, dok je današnja informacija o tome da je praktično bez ikakvog ugovora preuzeo klub koji ga je stvorio, izazvala je pravu detonaciju u sportskoj javnosti Srbije. Puno nedoumica i glasina pratilo je ovaj povratak, javnost je bila bombardovana ciframa koje bi bile velike i za fudbal, a kamoli za košarku koja je u Evropi generalno nekomercijalna i gotovo uvek troši više nego što zarađuje. Upravo zato, nije trebalo puno da dođe do ozbiljnih dilema, posebno nakon početne euforije i serije dosta promišljenih i očigledno skupih transfera nakon kojih je postalo jasno da je Partizan od kluba koji je ostao bez ijednog trofeja u prethodnoj sezoni, nakon promene čak tri trenera i ogromnih poreskih i drugih dugova, praktično preko noći postao jedan od glavnih favorita za osvajanje Evro Kupa i povratak u Evroligu. Poreska uprava objavila je da su samo poreski dugovi KK Partizan na nivou od preko 4,1 milion evra, dok serija nekontrolisanih odlazaka trenera i igrača, poput onih sa Trinkijerijem i Voldenom, kojima se u prethodnim sezonama nisu plaćale plate, ima potencijal za multimilionske odštete pred BAT sudom i da ova ekonomska raspodija preko noći generalno mora da ima neko logično objašnjenje. Naravno, ukoliko se želi realna slika o tome koliko je postojeći trenutak KK Partizan zaista dugoročni projekat povratka jedinog autentičnog evropskog velikana košarke iz Srbije, na mesto koje mu pripada, a koliko je kratkoročna medijska dimna bomba vlasti u cilju jednokratnog smirivanja nagomilanog besa među navijačima Partizana prema Aleksandru Vučiću i njegovom agresivnom favorizovanju Crvene zvezde.
Uspon i pad stranačkog biznismena
Ostoja Mijailović je čovek koji je sa potpune društvene margine, praktično preko noći, nakon prelaska iz Nove Srbije u SNS, postao jedan od glavnih stranačkih biznismena bliskih vlasti, a upravo je pod okriljem famoznog generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića počeo njegov vrtoglavi finansijski uspon. Neuspešni pokušaj Ostoje Mijailovića i Novaka Nedića da zajedno sa navijačkom grupom u koju su predvodili Veljko Belivuk i Aleksandar Stanković, pod okriljem vlasti preuzmu FK Partizan, kompenzovan je dodeljivanjem funkcije predsednika u KK Partizan, koji je postao neka vrsta neformalne finansijske i medijske baze za osvajanje praktično svih klubova u sklopu JSD Partizan. Tako je iz istog kadrovskog SNS korpusa, pod okriljem Novaka Nedića i Ostoje Mijailovića u Vaterpolo klub Partizan instalirana Tatjana Rakas, koja je bez previše stila i praktično bez ikakvog skrivanja dovela klub do gašenja, dok je sam KK Partizan igrao neku vrstu simulirane konkurentnosti u kojoj je bez obzira na kvalitet tima bilo jasno da monopol Crvene zvezde na osvajanje ključnih trofeja neće biti ugrožen. Kad god bi Partizan došao nadomak toga da nešto važno uradi, misteriozno su se dešavali preokreti, odlasci ključnih igrača i trenera, i sve je kulminiralo prethodnom sezonom u kojoj se klub praktično raspao na svim frontovima, od finansijskog, do takmičarskog. Stranački biznismen na čelu KK Partizan Ostoja Mijailović potpuno je pao i izgubio svaki kredibilitet kao čovek koji slepo sprovodi sve naloge Aleksandra Vučića. I kada je sve bilo spremno za formalno gašenje i bankrot Vaterpolo i Košarkaškog kluba Partizan, desio se neuspešni pokušaj vlasti da u istom naletu eliminiše i FK Partizan pod okriljem kriminalne istrage protiv vođa navijačke grupe Principi, koja je pod drugim imenom Janičari, dovedena na samom početku SNS vlasti na stadion Partizana od strane visokih funkcionera SNS Novaka Nedića i Ostoje Mijailovića. Ideja je bila da se Partizan predstavi kao leglo kriminala, stadion Partizana kao mesto na kome se ljudi kolju i krije raznovrsno oružje za atentate za predstavnike državne vlasti i da se na kraju tako medijski obrađen i okaljan, i sam FK Partizan de fakto ugasi pod okriljem borbe protiv organizovanog kriminala i narko mafije. Medijska priprema ove akcije je urađena nešto ranije, prvo preuzimanjem televizije TV Partizan od strane KK Partizan, pod okriljem Telekoma Srbija i Novaka Nedića u januaru 2020.godine, a onda i pokušajem gašenja YouTube kanala Danas Conference Center krajem 2020.godine pod okriljem desetina lažnih prijava za autorska prava državne televizije TV Arena sport. Ipak, ceo projekat se vratio kao bumerang vlastima, Vladimir Vuletić je zbog odbijanja da ćuti o ovom planu vlasti, haotično smenjen sa pozicije potpredsednika FK Partizan i postao višemesečna medijska bomba protiv SNS vlasti, dok je umesto marginalizacije i gašenja, Danas Conference Center preživeo pokušaj gašenja i postao još uticajniji medij, posebno među navijačima Partizana. I tako je umesto tihog gašenja kluba, usledio kontraefekat, opšta mobilizacija svih navijača Partizana i gromoglasno skandiranje Partizanovaca protiv Aleksandra Vučića, kakvo se nije čulo ni 2013.godine. Nekoliko uzaludnih medijskih dimnih bombi i tabloidnih napada na Danas Conference Center nisu doneli nikakav rezultat i postalo je jasno da je ceo plan slavno propao i da se lavina nezadovoljstva navijača Partizana koji nisu pod kontrolom vlasti, otima kontroli i postaje ozbiljan problem Aleksandra Vučića i njegove vlasti. I onda se umesto privođenja kraju dugogodišnjeg projekta gašenja Partizana u svim sportovima, praktično preko noći ušlo u mod kontrole medijske štete i usledila je čudesna finansijska raspodija KK Partizan i praktično vaskrsenje Vateropolo kluba Partizan koji je bio de fakto ugašen i nesposoban da se dalje takmiči u bilo kojoj konkurenciji, od omladinske do seniorske.
Neplanirani povratak heroja Željka Obradovića
U senci totalno rasula u KK Partizan tokom prethodne sezone i smene Nikole Lončara sa mesta sportskog direktora Partizana, Ostoja Mijailović je u nemogućnosti da nađe zvučno ime iz Partizana spremno da sa njim sarađuje, postavio Zorana Savića na mesto rukovodioca sportskog sektora u Partizanu. Idealno žrtveno jagnje za buduće neuspehe, legenda naše košarke koja se odavno deklarisala kao navijač Crvene zvezde, sasvim sigurno je u trenutku promocije planiran kao mnogo ranjivija i kratkotrajnija verzija Miće Berića i Nikole Lončara, nego kao neko ko je stvarno trebao da Partizan okrene naglavačke i stvori potpuno novi tim Partizana spreman za najveće domete. Paralelno se tokom prethodne sezone dešavala pauza u trenerskoj karijeri Željka Obradovića koji je u sumornom ambijentu pandemijske košarke, gledao kako se njegov Partizan raspada na svim nivoima i kako klub koji ga je stvorio dolazi na ivicu gašenja i potpune propasti. Nakon intervjua Željka Obradovića za Al Džaziru, postaje jasno da je ironijom sudbine, postavljanje Zorana Savića bilo jedan od glavnih faktora njegove herojske odluke da praktično bez potpisanog ugovora i de fakto besplatno dođe u Partizan i pokuša da ga spase potpune propasti i gašenja. Takođe, iz istog intervjua postaje jasno da Željko Obradović nije poznavao Ostoju Mijailovića pre njegovog postavljanja na čelo Partizana i da je presudni faktor njegove odluke da se vrati bio jedan autentični čin heroizma, da se u najtežem mogućem trenutku uradi ono što je neophodno kako bi se sprečila nepopravljiva šteta i Partizan vratio na mesto koje mu pripada. Nevezano za to ko je trenutno na čelu Partizana. Oslabljeni Vučić, pod konstantnom medijskom baražnom vatrom i stadionskim salvama uvreda navijača Partizana, shvatio je da bi miniranje jedne ovakve ponude povratka Željka Obradovića bilo ravno samoubistvu. Usledila je odluka da se sa jedne strane Partizanu odobri državni budžet za stvaranje ozbiljnog tima, ali da se ujedno kroz državne tabloide vodi medijska kampanja koja je višestruko naduvavala plate domaćih i stranih igrača koji su dolazili u Partizan sa ciljem stvaranja utiska kako je KK Crvena zvezda u stvari autsajder koga država Srbija uništava kako bi se ugodilo navijačima Partizana. Pogled na kvalitet i cenu igrača koje je u ovom prelaznom roku dovela Crvena zvezda jasno govori koliko ozbiljne razlike u budžetu nema, i koliko je cela medijska buka u stvari refleks dugogodišnje navike pod režimom Alaksandra Vučića da jedan klub rutinski dobija sve što poželi i da drugi klub mora da bude srećan što uopšte postoji.
Trener koji je primorao predsednika da objavi budžet Partizana
Medijska kampanja koja prati KK Partizan nakon povratka Željka Obradovića, a koja je pre svega usmerena ka stvaranju medijske slike da država favorizuje klub čiji nezahvalni navijači vređaju predsednika države, pokazuje da se čovek koji je godinama predano radio na uništenju Partizana nije promenio i da ne planira bilo kakvu dugoročnu renesansu, niti novu višegodišnju dominaciju KK Partizan u srpskoj košarci. Jasno je da je u najboljem slučaju cela epizoda za Željkom Obradovićem planirana od strane vlasti kao neka vrsta strateškog povlačenja sa ciljem da se kratkoročno anestezira nezadovljstvo navijača Partizana do izbora na proleće 2022.godine i pod okriljem planiranog jednokratnog uspeha KK Partizan, u međuvremenu kompletira potpuno finansijsko urušavanje FK Partizan kao kičme celog Sportskog društva Partizan. Informacije o ogromnom poreskom dugu KK Partizan, koji je duplo veći od iznosa za koji je Ostoja Mijailović tvrdio da je ukupni dug kluba, otvorio je ozbiljne dileme među navijačima Partizana koliko je trenutno finansijsko stanje realno održivo i koliko je odbijanje da se objavi iznos ukupnog duga i aktuelni budžet Partizana za plate igrača, nešto što može ugroziti postojanje kluba nakon ove sezone. Svestan da sa takvim oblakom sumnje nije moguć normalan rad, Željko Obradović je u intervjuu za Al Džaziru brzo reagovao i prozvao Ostoju Mijailovića da objavi ukupni budžet, tako da je javnost konačno saznala da je na aktuelni prelazni rok potrošeno 6 miliona evra. Veliki deo tog novca mogao bi biti vraćen preko prodaje sezonskih karata koje su za predstojeću sezonu praktično rasprodate u dosta skupim paketima koji idu od 15 do preko 50 hiljada dinara, ali je jedina dilema koja kao oblak stoji nad Partizanom mogućnost reprize od prošle sezone, kada je zbog pandemije klub bio primoran da refundira već kupljene sezonske karte zbog delimične ili potpune zabrane publike na košarkaškim utakmicama. Priliv privatnih sponzora koji nisu vezani za državu, mogao bi takođe dodatno povećati prihode, posebno ako se ima na umu da je na poverenju stranih i domaćih igača u Željka Obradovića, Partizan uspeo da sklopi vrlo atraktivan i mlad tim koji ima realni potencijal da osvoji Evro Kup i ABA ligu. Ipak, pored ovogodišnjeg budžeta koji je prestao da bude tajna, javnost još uvek nije saznala koliko je duboka rupa iskopana Partizanu u prethodnoj sezoni i koliki je ukupni dug kluba, tako da je u tom grmu glavni zec kada je reč o finansijama Partizana i njegovoj dugoročnoj ekonomskoj održivosti.
Opasnost vere u Čoveka Dugme i nužni nastavak pritiska navijača Partizana
Pomalo zlokobno deluje deo intervjua u kome postaje jasno da je Željko Obradović u Partizan došao praktično na reč, da trenutno nema potpisan ugovor sa Partizanom i da verujući na reč Ostoje Mijailovića planira da u Partizanu ostane naredne tri sezone. Deluje zastrašujuće pomisao da ceo projekat KK Partizan počiva na veri u Čoveka Dugme koji je godinama unazad nesporno pokazao da za njega jedan poziv menja sve i da je uvek spreman da konja veže gde mu gazda kaže, pa makar konj crkao. Čovek koji je pod punom kontrolom Aleksandra Vučića, i koji čak i da u nekom krajnje neverovatnom scenariju odluči da se od istog odmetne i počne da vodi neku politiku u interesu Partizana, zbog ogromnog broja afera u koje je umešan, bio bi vrlo brzo uhapšen i zamenjen SNS kadrom koji će uraditi ono što mu se naredi sa vrha. Ukoliko Željko Obradović bude ostavljen samo sa verom u poštenje i reč Ostoje Mijailovića, epilog može biti prava katastrofa. Upravo zato, navijači Partizana moraju nastaviti sa još žešćim pritiskom na onoga koji godinama pritiska Čoveka Dugme. Kako bi mu poslali vrlo jasnu poruku, da bi bilo kakva repriza raspuštanja tima i stručnog štaba, koju smo videli tokom prethodne sezone, a koja bi se nakon prolećnih izbora desila krajem ove i početkom sledeće sezone, mogla rezultirati nezapamćenim nezadovoljstvom navijača Partizana. Samo u tom slučaju, sa nesmanjenim medijskim i navijačkim pritiskom navijača Partizana na režim Aleksandra Vučića, Željko Obradović imaće realnu šansu da ne prođe kao Andrea Trinkijeri i da ovu istorijsku šansu iskoristi tako da izgradi novu višegodišnju dominaciju KK Partizan, ne samo u srpskoj, već i evropskoj košarci.